U svetu tehnologije, jedna priča se ističe kao prekretnica koja je promenila način na koji gledamo na kriptovalute. Reč je o prvoj transakciji u kojoj je bitcoin iskorišćen za „kupovinu“ robe, a koja je utrla put ka digitalnim transakcijama kakve poznajemo danas.
Bilo je to 22. maja 2010. godine kada je programer Laslo Hanyecz postao zvezda jednog od najvažnijih trenutaka u istoriji bitcoina. U želji da pokaže vrednost i potencijal bitcoina, Hanyecz je postao prva poznata osoba koja je „kupila“ robu, odnosno proizvod, koristeći bitcoine.
Njegova namera bila je jednostavna: nudio je 10.000 bitcoina za dve pice.
I dok to može zvučati kao obična zamena, ta transakcija nosila je mnogo dublje značenje. Naime, Hanyeczov postupak nije samo ukazao na potencijal digitalne imovine, već je i postavio temelje za buduću tehnološku evoluciju.
Vera u digitalne valute
Danas, kada se sećamo te transakcije sa Bitcoinom, shvatamo koliko se svet promenio. 10000 bitcoina koje je Hanyecz zamenio za dve pice koje su vredele 41 američki dolar, sada bi vredeli od oko 300 miliona američkih dolara, s obzirom na enormno povećanje vrednosti bitcoina koje je usledilo nakon toga. Međutim, njegova hrabrost i vera u tehnologiju ostaju inspiracija za sve nas.
Ova priča se ističe kao simbol pionirskog duha, vizije i želje da se stvori nova digitalna budućnost. To je priča o hrabrosti da se započne revolucija i veruje u promene koje će oblikovati naš svet.
Danas, kada se bitcoin etablirao kao jedna od najpoznatijih kriptovaluta, ne možemo a da se ne setimo tog istorijskog trenutka. Prva „kupovina“ sa bitcoinom ostaje kao svedočanstvo o snazi inovacije i odlučnosti pojedinaca da promene svet. Ona nam pokazuje da su najveće promene često pokrenute najjednostavnijim, ali hrabrim koracima.
I tako, ova priča ostaje večno urezana u istoriju, podsećajući nas na to da se budućnost često rađa iz trenutaka koji su izgledali neobično, ali su promenili svet.
El Salvador je prva država na svetu gde je bitkoin sredstvo plaćanja
El Salvador je postao prva država na svetu koja je usvojila bitcoin kao svoju nacionalnu valutu. Ova odluka je izazvala veliku pažnju javnosti i otvorila mnoga pitanja o budućnosti kriptovaluta i njihove uloge u globalnom ekonomskom sistemu.
Skupština El Salvadora je usvojila zakon o kojim je bitcoin dobio status zakonskog sredstva plaćanja, omogućavajući građanima da plaćanja i druge finansijske operacije obavljaju pomoću bitcoina. Ovaj korak se tumači kao pokušaj da se modernizuje finansijski sistem ove zemlje i većem broju ljudi omogući pristup platnim uslugama.
Međutim, ova odluka nije prošla bez kontroverzi i izazova. Postavljena su pitanja o stabilnosti bitcoina kao valute, budući da je notorno volatilan i da stoga može ugroziti finansijsku stabilnost ove zemlje i njenih građana. Takođe, postoji zabrinutost oko regulative, zaštite potrošača i mogućnosti zloupotrebe kriptovaluta u ilegalnim aktivnostima.
Usvajanje bitcoina kao zvaničnog sredstva plačanja predstavlja eksperiment sa potencijalno širim uticajem. To može imati efekte na međunarodne odnose, privlačenje tehnoloških inovacija i interesovanje investitora. Iako je još rano za ocenjivanje dugoročnih posledica, ovaj potez El Salvadora otvara diskusiju o budućnosti kriptovaluta u svetu ekonomije.
U svakom slučaju, usvajanje bitcoina kao zvaničnog sredstva plaćanja predstavlja značajan korak ka daljoj integraciji tehnologije i finansija, i baca svetlo na to kako se tradicionalni finansijski sistemi prilagođavaju novim tehnološkim trendovima.
BTC je svetski fenomen
Bitkoin (BTC) je sam po sebi iznenađujući svetski fenomen. Blokčejn tehnologija koju korsti mogla bi da transformiše različite industrije, od finansija do zdravstvene zaštite.
Ovo su neke od iznenađujućih činjenica o najpopularnijoj kriptovaluti na svetu:
Oko 20 % bitkoina je zauvek izgubljeno
Prema firmi za kripto podatke Chainalisis, oko 20% bitkoina je izgubljeno ili je zaglavljeno u novčanicima (wallet) kojima se ne može pristupiti.
Ovaj fenomen, koji je postao poznat kao „izgubljeni bitkoini„, predstavlja intrigantan aspekt kriptovalutnog ekosistema. Izgubljeni bitkoini se odnose na one bitkoine koji su ostali nepromenjeni i nedirnuti godinama. Razlozi za ovo mogu biti različiti: neki korisnici su zaboravili svoje privatne ključeve ili izgubili pristup svojim novčanicima, dok su neki bitkoini završili na „zaboravljenim“ adresama. Takođe, postoji i slučaj gubitka bitkoina usled tehničkih problema.
Ovaj fenomen ima dalekosežne posledice na tržište bitkoina. Smanjenje dostupnog broja bitkoina na tržištu može potencijalno uticati na ponudu i potražnju, što može doprineti povećanju cene bitkoina. Takođe, izgubljeni bitkoini pružaju podsetnik o potrebi pažljivog upravljanja privatnim ključevima i digitalnim sredstvima.
Ova činjenica takođe postavlja pitanja o sigurnosti i pouzdanosti kriptovaluta. Kako se tehnologija dalje razvija, možda će se razviti bolji načini za sprečavanje gubitka kriptovaluta i omogućiti korisnicima da bolje upravljaju svojim digitalnim bogatstvom.
U svakom slučaju, „izgubljeni bitkoini“ predstavljaju podsetnik na to koliko je važno da korisnici budu pažljivi i obazrivi u rukovanju svojim digitalnim sredstvima, a takođe i na to kako kriptovalute i tehnologija mogu iznedriti nove izazove.
Do sada je u svetu izvršeno 668 miliona transakcija bitkoinom
Prema podacima Blockchain.com, ukupan broj transakcija kriptovalute bitkoin od njenog lansiranja 2009. godine je oko 668 miliona. Taj broj je naglo porastao poslednjih godina.
Ovaj broj otkriva ubrzan rast i sveprisutnost kriptovalute u svakodnevnom okruženju. Poslednjih godina, tajanstveni svet kriptovaluta postao je dinamično igralište za trgovce, investitore i tehno-entuzijaste.
Ovi brojevi svedoče o značajnoj evoluciji bitkoina od svojih skromnih početaka do globalnog fenomena koji oblikuje budućnost tržišta i ekonomije.
Razmenu i trgovinu bitkoinom možete izvršiti na našem sajtu KLIKOM OVDE.
Poslednji bitkoin biće izrudaren 2140. godine
Samo 21 milion bitkoina se ikada može proizvesti. Trenutno je izrudareno oko 18,8 miliona, ali kao što smo već pisali, neki od njih su zauvek izgubljeni.
Kako funkcioniše rudarenje, broj ove kriptovalute koji se može izrudariti se prepolovi svake četiri godine. To znači da iako je skoro 90% ukupnog mogućeg BTC već u opticaju, poslednji Bitcoin biće izrudareni oko 2140 toliko je još potrebno vremena da se proizvede preostalih 2,2 miliona novčića.
Ova godina označava kraj procesa rudarenja novih bitkoina prema PoW (Proof of Work) konsenzus algoritmu.
Bitkoin je programiran tako da postepeno smanjuje nagradu za rudarenje putem mehanizma zvanog „halving“. Nagrada se prepolavlja svakih 210.000 blokova, što se otprilike događa svake četiri godine.
Na početku bitkoinove mreže, nagrada je bila 50 bitkoina po bloku, a tokom halvinga se smanjivala. Kako se halvinzi dešavaju, nagrada za rudarenje će se smanjivati sve dok ne dođe do nule.
Nakon toga će se rudari oslanjati samo na transakcione naknade kao svoj prihod. Ovo je važan aspekt bitkoin ekonomske politike i doprinosi ukupnoj ograničenoj ponudi bitkoina, što je jedno od osnovnih obeležja te kriptovalute.
