Čitav svet je zastao u subotu 13-og jula u Pensilvaniji kada je metak poleteo direktno ka glavi Donalda Trampa, 45-og predsednika SAD i trenutnog kandidata Republikanske stranke. Pukom srećom ili Božijom intervencijom, metak je samo okrznuo Trampovo desno uvo pre nego što su se agenti tajne službe bacili na njega.
Svega par sekundi nakon što je pokušan atentat na Donalda Trampa, on je ustao prkosno i odlučno sa podignutom pesnicom uzvikujući ”Borba” dok je publika oduševljeno klicala i pozdravljala svog favorita. Istorija je ispisana na način koji ni najbolji holivudski režiseri ne bi smislili.
Ipak, nas danas neće previše zanimati geopolitičke implikacije, najznačajnijeg atentata u novijoj istoriji, već ćemo fokus usmeriti ka kriptovalutama. Neposredno nakon atentata, Bitcoin je zabeležio najveći rast vrednosti u proteklih nekoliko nedelja. Zašto je to tako? Na koji način su ova 2 događaja povezana?
Atentat na Donalda Trampa – posledice po kripto
Opšte je poznato da je Donald Tramp potekao iz sfere biznisa, da je tipični primer američkog krupnog kapitaliste koji poznaje srž Amerike, esenciju na kojoj je Amerika postala najveća svetska sila, a to je ekonomija. Slobodno i otvoreno tržište za prijem najboljih ljudi, kapitala, privreda koja podstiče inovacije, rizik i naporan rad. Upravo na ovim vrednostima je Amerika izgrađena. A na istim vrednostima se zasniva i kripto tržište koje je za vreme Bajdenove administracije doživelo najgori period u istoriji. Sudski procesi protiv najvećih svetskih kripto berzi poput Binance i Coinbase, otvorena anti-kripto politika, odbijanje da se donese sveobuhvatna kripto regulativa (kao što je to EU učinila donošenjem MiCA).
Kuriozitet je da je protiv Coinbase pokrenuta istraga usled neovlašćene prodaje finansijskih instrumenata. Da, istog onog Coinbase koji je u aprilu 2021. sproveo Initial Public Offering na NASDAQ-u čime je dokazao najveći stepen usklađenosti sa regulativom tržišta kapitala. S druge strane, Binance je platio nagodbu od 4,3 milijarde dolara, dok je osnivač CZ otišao na odsluženje zatvorske kazne, čime je postao najbogatija osoba u istoriji koja je završila iza rešetaka.
Svi ovi događaji za posledicu su imali da je dosta kripto kompanija napustilo SAD ili se suzdržralo od ulaska na američko tržište. Kako to po pravilu biva, za najveći kripto egzodus je okrivljena trenutna administracija na čelu sa Džo Bajdenom. Lukavi Tramp je uočio problem i prepoznao priliku da pro-kripto politikom privuče mlađe, urbanije i tehnološki pismenije glasačko telo koje po pravilu pretežno glasa za demokrate. Tako je u okviru jednog od 5 pravaca njegove ekonomske politike naveden kripto, pri čemu je Tramp dao 3 značajna obećanja:
- Svaki Amerikanac će imati neotuđivo pravo da poseduje self-custody novčanik;
- Rudarenje Bitkoina će biti ne samo dozvoljeno, već i podstaknuto pri čemu će Amerika postati Bitcoin centar sveta;
- Nikada neće dozvoliti uvođenje digitalnog dolara (CBDC).[1]
Navode iz plana za ekonomsku politiku potvrđuje i činjenica da svega 2 nedelje nakon atentata i u jeku predsedničke kampanje, Tramp ne otkazuje svoje pojavljivanje na najvećoj svetskoj Bitcoin konferenciji koja je zakazana za 27. jul u Nešvilu, Tenesi čime će kripto definitivno biti zacementiran kao jedna od mainstream stavki američke politike[2].
Donacije za kampanju u kriptu
Zanimljivo je i da Trampova kampanja prihvata donacije u kriptu kao i da je sam Tramp kao instrument prikupljanja kapitala svojevremeno lansirao čak i sopstvenu NFT kolekciju. Da Trampa neće samo kripto, svedoči i činjenica da je njegovo bogatstvo nakon atentata poraslo za milijardu dolara usled rasta vrednosti akcija njegove kompanije – Trump Media & Technology Group za čitavih 32%.
Ipak, bez obzira na Trampovu popularnost među kripto zajednicom, nije na odmet podsetiti se da je sam Tramp pre 5 godina (dok je bio predsednik) izjavio da nije fan Bitcoina i drugih kriptovaluta koje nisu novac čija je vrednost visoko volatilna i ne zasniva se ni na čemu. Da Tramp nije jedini koji je promenio mišljenje (bilo usled ubeđenja ili interesa), mogli smo i da vidimo na primeru Larija Finka, osnivača i direktora BlackRock-a najvećeg svetskog asset manager-a koji je pre 6 godina javno tvrdio da je Bitkoin indeks pranja novca. Svega 5 godina nakon toga Fink je predvodio dobijanje odobrenja za prve Bitcoin ETF-ove, pri čemu se nije stideo da više puta javno istakne da je pogrešio nazivajući sebe ponosnim skeptikom.
Iz izloženog se jasno može zaključiti da je Tramp sebe pozicionirao kao pro-kripto kandidata i da je sigurno da će pokupiti značajan deo glasova birača kojima je kripto važan. Od skora poznata činjenica je da je Trampov kandidat za potpredsednika, 39-godišnji J.D. Vance koji je pre političke karijere bio Venture Capital investitor specijalizovan za FinTech kompanije koji se ponosi da i sam poseduje kripto. S obzirom da se procenjuje da oko 50 miliona Amerikanaca poseduje neku kriptovalutu, te da je broj radnih mesta u kripto industriji u SAD blizu 200.000, jasno je da kripto glasači mogu itekako predstavljati jezičak na vagi i da su oba kandidata itekako zainteresovana za tu grupu birača.
Nije potrebno biti veliki politički analitičar da bi se zaključilo da je atentat na Donalda Trampa najveći poklon koji je Tramp mogao da dobije. Svako društvo, pa i američko voli heroje, a čini se da su dobili jednog. Da li je i kripto zajednica, ne samo u Americi, već i širom sveta dobila svog heroja? Da li će reizbor Donalda Trampa za predsednika SAD označiti početak najvećeg bull marketa u istoriji kripta?
[1] Napominjemo da su u okviru tačke Championing innovation Trampove ekonomske politike pored kripta, navedeni i veštačka inteligencija i širenje slobode, prosperiteta i bezbednosti u svemiru.
[2] Za one malo manje upućene važno je znati da je Tenesi država gde republikanci tradicionalno pobeđuju kao i da kandidati svoj napor uglavnom fokusiraju na države ge je ishod neizvestan čime se dodatno ističe značaj Trampovog odlaska u Tenesi u jeku kampanje gde se poseta svakom mestu pažljivo planira.
Autor teksta: Bogdan Vujović, brend ambasador Crypto12
