MiCA menja evropsko tržište, a CLARITY Act ostaje na čekanju
Bitkoin i Eterijum zabeležili su rast tokom jula 2026. godine, ali promene cena nisu bile jedina važna tema na kripto tržištu. Dok su investitori pratili oporavak najvećih kriptovaluta, u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama donosile su se odluke koje bi mogle dugoročno da promene trgovanje, dostupnost stejblkoina i poslovanje kripto-platformi.
U Evropi je istekao maksimalni tranzicioni period predviđen regulativom MiCA, čime je završen prelazak sa nacionalnih režima registracije na jedinstven evropski regulatorni okvir. Istovremeno, u Sjedinjenim Državama ponovo je odloženo usvajanje zakona koji bi trebalo da definiše nadležnosti regulatora i uspostavi jasnija pravila za tržište digitalne imovine.
Za korisnike kriptovaluta, investitore i pružaoce usluga, jul je zato otvorio važno pitanje: da li će budućnost tržišta više određivati cena digitalne imovine ili pravila prema kojima je njeno trgovanje dozvoljeno?
Kako su se kretale cene Bitkoina i Eterijuma u julu 2026?
Jul 2026. bio je pozitivan mesec za dve najveće kriptovalute prema tržišnoj vrednosti. Bitkoin je tokom meseca porastao približno 9%, dok je Eterijum zabeležio rast od oko 20%. Iako se procenti razlikuju u zavisnosti od tačnog vremena početka i završetka merenja, kretanje je pokazalo da se interesovanje investitora ponovo usmerilo ka tržištu digitalne imovine.
Cena Bitkoina često se posmatra kao jedan od glavnih pokazatelja raspoloženja na celom kripto tržištu. Kada Bitkoin beleži stabilan rast, deo kapitala se često kasnije preusmerava i ka drugim kriptovalutama. Eterijum, sa druge strane, ima dodatnu ulogu jer predstavlja osnovu velikog broja decentralizovanih aplikacija, tokena, finansijskih protokola i projekata zasnovanih na pametnim ugovorima.
Ipak, mesečni rast sam po sebi ne predstavlja potvrdu novog dugoročnog trenda. Na cene Bitkoina i Eterijuma utiču monetarna politika, kamatne stope, institucionalna potražnja, prilivi u kripto ETF-ove, regulatorne odluke i opšta spremnost investitora da preuzmu rizik. Zbog toga je važno razlikovati kratkoročni rast od promene dugoročnog tržišnog ciklusa.
Za korisnike koji prate cene kriptovaluta najvažnije je da ne donose odluke samo na osnovu jednog meseca ili jednog tržišnog pokazatelja. Kripto tržište ostaje promenljivo, a nagli rast može biti praćen korekcijom čak i kada dugoročni sentiment deluje pozitivno.
Kako nova kripto regulativa menja evropsko tržište?
Od 1. jula 2026. godine istekao je maksimalni tranzicioni period tokom kojeg su pojedini pružaoci usluga povezanih sa kriptoimovinom mogli da nastave poslovanje u Evropskoj uniji na osnovu postojećih nacionalnih dozvola i registracija.
Sama regulativa MiCA – Markets in Crypto-Assets Regulation počela je da se primenjuje u fazama još tokom 2024. godine. Pravila koja se odnose na staejblkoine primenjuju se od juna 2024, dok se širi regulatorni režim za pružaoce kripto-usluga primenjuje od decembra iste godine.
Prvi jul 2026. zato ne predstavlja početak MiCA regulative, već završetak njenog prelaznog režima. Pružaoci koji žele da nastave da nude kripto-usluge na tržištu Evropske unije sada moraju da imaju odgovarajuću MiCA autorizaciju ili da sprovedu kontrolisano obustavljanje poslovanja i zaštite interese postojećih korisnika.
Pre uvođenja MiCA regulative, pružaoci kripto-usluga oslanjali su se na različite nacionalne registre i pravila država članica. Kompanija registrovana u jednoj državi nije automatski imala jednaka prava u svim drugim članicama.
Novi okvir trebalo bi da omogući da autorizovani pružalac usluga, pod propisanim uslovima, posluje širom Evropske unije. Istovremeno, od njega se zahtevaju jasnija pravila upravljanja, zaštite korisničke imovine, sprečavanja sukoba interesa, informisanja potrošača i nadzora nad poslovanjem.
Drugim rečima, regulatorna usklađenost više nije samo administrativna obaveza kripto-menjačnice, već jedan od osnovnih uslova za pristup evropskom tržištu.
Šta MiCA regulativa znači za stejblkoine i USDT?
Jedna od najvidljivijih posledica MiCA regulative odnosi se na tržište stejblkoina, odnosno kriptoimovine čija je vrednost najčešće vezana za američki dolar, evro ili drugu tradicionalnu valutu.
Prema MiCA pravilima, stejblkoini koji se nude korisnicima u Evropskoj uniji moraju da ispune posebne zahteve u pogledu izdavaoca, rezervi, transparentnosti, prava korisnika i regulatornog nadzora.
To je posebno uticalo na dostupnost tokena USDT, najvećeg stejblkoina prema tržišnoj kapitalizaciji.
Pošto njegov izdavalac, kompanija Tether, nije dobio odgovarajuću autorizaciju u okviru MiCA režima, brojne regulisane kripto-platforme ograničile su ili uklonile USDT trgovinske parove za korisnike iz Evropskog ekonomskog prostora.
To, međutim, ne znači da je posedovanje USDT-a zabranjeno u Evropskoj uniji. Korisnici i dalje mogu da drže USDT u sopstvenim, odnosno self-custody novčanicima. Regulatorna ograničenja prvenstveno se odnose na njegovo nuđenje i trgovanje preko platformi koje posluju u okviru MiCA režima. Istraživanja tržišnih efekata MiCA regulative već ukazuju na smanjenje USDT trgovanja na platformama koje su ga uklonile i istovremeno veće korišćenje USDC-a.
Šta je stejblkoin i zašto su USDT i USDC važni?
Stejblkoin je vrsta digitalne imovine čija je vrednost osmišljena tako da prati određenu tradicionalnu valutu ili drugu referentnu imovinu. Najpoznatiji dolarski stejblkoini, kao što su USDT i USDC, nastoje da održavaju vrednost približno jednaku jednom američkom dolaru.
Za razliku od Bitkoina i Eterijuma, čije se cene mogu značajno promeniti u kratkom periodu, stejblkoini se prvenstveno koriste za prenos vrednosti, trgovanje i privremeno čuvanje sredstava u digitalnom obliku. Korisnicima omogućavaju da ostanu unutar kripto ekosistema bez trenutnog prelaska u tradicionalne valute.
Ipak, naziv „stejblkoin“ ne znači da je takva imovina potpuno bez rizika. Njena stabilnost zavisi od načina na koji izdavalac upravlja rezervama, mogućnosti otkupa tokena, likvidnosti i regulatornog nadzora. Zbog toga korisnici treba da razlikuju tržišnu stabilnost cene od ukupne sigurnosti konkretnog tokena i njegovog izdavaoca.
MiCA regulativa upravo zato posebnu pažnju posvećuje izdavaocima stejblkoina. Evropski regulator želi jasnije informacije o rezervama, pravima korisnika i načinu na koji se održava stabilna vrednost tokena.
Da li su USDC i EURC alternativa za USDT među stejblkoinima?
Promene u dostupnosti USDT-a otvorile su prostor za stejblkoine čiji su izdavaoci uskladili poslovanje sa evropskim pravilima.
Među najčešće pominjanim alternativama nalaze se:
- USDC, stejblkoin vezan za američki dolar;
- EURC, stejblkoin vezan za evro.
Oba tokena izdaje kompanija Circle, koja je među prvim velikim globalnim izdavaocima stejblkoina prilagodila poslovanje zahtevima MiCA regulative.
To pokazuje da regulativa ne utiče samo na platforme preko kojih se trguje. Ona sve više određuje i koja digitalna imovina može da bude dostupna korisnicima regulisanih finansijskih i kripto-platformi.
Upravo zato se može očekivati da će regulatorni status izdavaoca, kvalitet rezervi i mogućnost otkupa tokena imati sve veći uticaj na izbor stejblkoina u Evropi.
Zašto Tether nije izabrao MiCA usklađivanje?
Tether je više puta izražavao zabrinutost u vezi sa zahtevima koje MiCA postavlja pred velike izdavaoce stejblkoina, posebno kada je reč o strukturi i načinu čuvanja rezervi.
Kompanija značajan deo rezervi koje podržavaju USDT drži u američkim državnim obveznicama i drugim kratkoročnim, likvidnim instrumentima. Prema podacima koje je Tether objavio za kraj 2025. godine, njegova ukupna izloženost američkim državnim obveznicama dostigla je približno 141 milijardu dolara.
Odluka da se ne prilagodi evropskom režimu zato se može posmatrati kao strateški izbor. Umesto promene globalnog modela rezervi zbog evropskog tržišta, Tether nastavlja da se snažno oslanja na regione u kojima USDT ima značajnu ulogu u prekograničnim transferima, trgovanju i očuvanju vrednosti u dolarima.
Takav razvoj može dovesti do sve izraženije geografske podele tržišta stejblkoina: USDC i EURC mogli bi da imaju dominantniju ulogu na regulisanim evropskim platformama, dok bi USDT mogao da zadrži snažniju poziciju na globalnim tržištima izvan Evropske unije.
Kako američka kripto regulativa utiče na globalno tržište?
Dok je Evropska unija tokom jula završila prelazak na jedinstven regulatorni režim, Sjedinjene Američke Države nastavile su da traže politički dogovor o budućnosti regulacije digitalne imovine.
U centru pažnje bio je Digital Asset Market CLARITY Act, predlog zakona čiji je cilj da uspostavi jasniju strukturu američkog tržišta digitalne imovine.
Jedno od najvažnijih pitanja koje zakon pokušava da reši jeste podela nadležnosti između dve institucije:
- Komisije za hartije od vrednosti, odnosno SEC-a;
- Komisije za trgovinu robnim fjučersima, odnosno CFTC-a.
Godinama je jedno od osnovnih pitanja američke kripto-industrije bilo da li se određena digitalna imovina smatra hartijom od vrednosti, robom ili nekom posebnom kategorijom imovine. Od odgovora zavisi koja institucija je nadležna, koja pravila se primenjuju i koje obaveze imaju kompanije koje izdaju ili nude tu imovinu.
CLARITY Act nije stigao do završnog glasanja
Predstavnički dom usvojio je verziju CLARITY Act-a tokom 2025. godine, dok je verzija zakona u Senatu tokom maja 2026. prošla Bankarski odbor rezultatom 15 prema 9.
Međutim, do kraja jula zakon nije dobio dovoljno široku političku podršku da bi bio usvojen pred punim sastavom Senata.
Deo demokratskih senatora zahtevao je snažnije mehanizme zaštite potrošača i strože odredbe koje se odnose na sukobe interesa i političke funkcionere. Kritike su nastavljene i nakon objavljivanja nove verzije teksta zakona u julu.
Zbog ograničenog broja zakonodavnih dana i nedostatka dogovora, glasanje nije održano pre avgustovske pauze Senata. To ne znači da je zakon konačno odbačen, ali njegovo odlaganje povećava neizvesnost u pogledu toga da li će sveobuhvatan regulatorni okvir biti usvojen tokom 2026. godine.
Šta odlaganje CLARITY Act-a znači za kripto-tržište?
Bez sveobuhvatnog zakona, američki regulatorni okvir i dalje se u velikoj meri oslanja na postojeće zakone, sudske odluke, smernice regulatora i pojedinačne administrativne postupke.
Takav pristup otežava dugoročno planiranje kompanijama koje posluju sa digitalnom imovinom. Pravila mogu zavisiti od tumačenja regulatora, sastava administracije ili ishoda konkretnog sudskog spora.
Za investitore i korisnike to znači nastavak regulatorne neizvesnosti. Za kompanije znači veće pravne troškove, sporije uvođenje proizvoda i rizik da određena usluga naknadno bude drugačije klasifikovana.
Zato je CLARITY Act važan čak i za učesnike koji ne posluju direktno na američkom tržištu. Sjedinjene Države imaju veliki uticaj na globalnu likvidnost, institucionalno investiranje, razvoj ETF proizvoda i poslovanje najvećih svetskih kripto-kompanija.
Zašto su Bitkoin i Eterijum rasli tokom jula 2026?
Rast Bitkoina i Eterijuma tokom jula nije bio posledica samo jednog događaja. Na tržišno kretanje uticali su promena raspoloženja investitora, institucionalna potražnja, očekivanja u vezi sa monetarnom politikom i preusmeravanje dela kapitala iz tehnološkog sektora ka digitalnoj imovini.
Ovaj oporavak bio je posebno zanimljiv jer se dogodio u periodu slabijeg učinka pojedinih tehnoloških i poluprovodničkih kompanija, koje su ranije tokom godine bile među glavnim pokretačima američkog tržišta kapitala.
Takvo kretanje ponovo je otvorilo pitanje da li se deo kapitala preusmerava iz tehnološkog i AI sektora ka digitalnoj imovini.
Ipak, na osnovu kretanja tokom samo jednog meseca ne može se pouzdano zaključiti da je počeo novi dugoročni uzlazni trend. Kripto-tržište ostaje izrazito promenljivo, a cene su pod uticajem kamatnih stopa, monetarne politike, regulatornih odluka, institucionalne potražnje i opšte spremnosti investitora da preuzimaju rizik.
Cena Bitkoina i Eterijuma raste, ali investitori ostaju oprezni
Još jedna zanimljivost jula bio je raskorak između kretanja cena i raspoloženja učesnika na tržištu.
Iako su Bitkoin i Eterijum rasli, pokazatelji tržišnog sentimenta i dalje su ukazivali na oprez i strah među investitorima.
Indeks straha i pohlepe predstavlja zbirni pokazatelj koji pokušava da proceni raspoloženje na kripto-tržištu analizom faktora kao što su volatilnost, tržišni momentum, obim trgovanja, dominacija Bitkoina i aktivnost na društvenim mrežama.
Važno je imati u vidu da postoji više verzija ovog indeksa i da njihovi rezultati mogu da se razlikuju u zavisnosti od metodologije. Zbog toga se indeks ne bi trebalo koristiti kao samostalan signal za kupovinu ili prodaju digitalne imovine.
Oprezno raspoloženje tokom rasta cena može da znači da investitori još uvek nisu uvereni u održivost oporavka. Sa druge strane, ono pokazuje i da julski rast nije bio praćen izrazitom tržišnom euforijom.
Da li Bitkoin ponavlja četvorogodišnji kripto ciklus?
Rast cena ponovo je pokrenuo jednu od najstarijih debata u kripto-zajednici: da li Bitkoin i dalje prati približno četvorogodišnje tržišne cikluse povezane sa halvingom?
Prema tradicionalnom tumačenju, smanjenje nagrade za rudarenje Bitkoina utiče na novu ponudu, nakon čega tržište prolazi kroz faze akumulacije, rasta, euforije i korekcije.
Ipak, današnje tržište značajno se razlikuje od prethodnih ciklusa. Institucionalni investitori imaju veću ulogu, spot Bitkoin ETF-ovi omogućili su jednostavniji pristup digitalnoj imovini, a regulatorne odluke sve češće utiču na tokove kapitala.
Zbog toga postoji i druga mogućnost: da tradicionalni četvorogodišnji obrazac više nije dovoljan za objašnjenje kretanja tržišta.
Umesto jednog dominantnog ciklusa, buduća kretanja mogu istovremeno zavisiti od:
- monetarne politike centralnih banaka;
- priliva kapitala u kripto ETF-ove;
- regulatornih odluka u SAD i Evropskoj uniji;
- usvajanja stejblkoina i tokenizovane imovine;
- aktivnosti institucionalnih investitora;
- globalne tolerancije prema rizičnoj imovini.
Konsenzus o tome da li se postojeći ciklus ponaša kao prethodni ne postoji. Odgovor će verovatno biti moguće dati tek nakon što se ciklus završi.
Kako Bitkoin ETF-ovi menjaju kripto ciklus?
Spot Bitkoin ETF-ovi omogućili su institucionalnim i tradicionalnim investitorima da dobiju izloženost prema Bitkoinu bez direktnog upravljanja privatnim ključevima i kripto novčanicima. Time je tržište postalo dostupnije fondovima, finansijskim savetnicima i investitorima koji ranije nisu želeli da koriste kripto-menjačnice.
Veće prisustvo institucionalnog kapitala može da utiče na tradicionalni četvorogodišnji ciklus Bitkoina. Potražnja više ne zavisi samo od malih investitora i aktivnosti unutar kripto zajednice, već i od odluka velikih fondova, tokova kapitala i uslova na tradicionalnim finansijskim tržištima.
To ne znači da je četvorogodišnji ciklus nestao, ali znači da halving više nije jedini faktor koji treba pratiti. Kretanje cene Bitkoina sada je snažnije povezano sa globalnom likvidnošću, kamatnim stopama i institucionalnom potražnjom.
Šta promene na kripto tržištu znače za korisnike u Srbiji?
Srbija nije članica Evropske unije i ne primenjuje MiCA regulativu direktno. Poslovanje sa digitalnom imovinom u Srbiji uređeno je domaćim Zakonom o digitalnoj imovini, koji je usvojen u decembru 2020. godine, a počeo je da se primenjuje 29. juna 2021. godine.
Zakon uređuje izdavanje digitalne imovine, sekundarno trgovanje, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i nadzor nad pružaocima tih usluga.
Nadležnosti su podeljene između Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti, u zavisnosti od vrste digitalne imovine i usluge koja se pruža.
Za korisnike je najvažnije da razlikuju regulisane pružaoce usluga od neregulisanih internet platformi. Regulisani pružalac posluje na osnovu dozvole nadležnog organa i mora da ispuni propisane zahteve u pogledu kapitala, upravljanja rizicima, zaštite korisnika, informacionih sistema i sprečavanja pranja novca.
Kupovina USDT-a i drugih kriptovaluta u Srbiji
Zašto je važno koristiti regulisanu kripto menjačnicu?
Za razliku od korisnika pojedinih MiCA regulisanih platformi u Evropskoj uniji, korisnici u Srbiji i dalje mogu da kupuju i prodaju USDT preko domaćeg pružaoca usluga koji ima odgovarajuću dozvolu.
Preko platforme Crypto12, korisnicima je omogućena kupovina, prodaja, čuvanje i razmena podržane digitalne imovine, uključujući USDT, u skladu sa pravilima koja se primenjuju u Republici Srbiji.
To ne znači da digitalna imovina nema rizike. Vrednost kriptovaluta može značajno da se promeni, regulatorna pravila razlikuju se između država, a stejblkoini zavise od kvaliteta rezervi i poslovanja njihovih izdavalaca.
Međutim, korišćenje regulisanog pružaoca usluga omogućava korisniku da zna ko pruža uslugu, koji nadležni organ vrši nadzor i koja pravila se primenjuju na poslovanje platforme.
Najčešća pitanja o Bitkoinu, Eterijumu i stejblkoinima
Da li je USDT zabranjen u Evropskoj uniji?
Posedovanje USDT-a nije opšte zabranjeno. Ograničenja se prvenstveno odnose na njegovu dostupnost i trgovanje preko određenih platformi koje posluju u okviru MiCA režima.
Da li Srbija primenjuje MiCA regulativu?
Ne. Srbija nije članica Evropske unije i ima sopstveni Zakon o digitalnoj imovini. Međutim, evropska pravila mogu posredno uticati na domaće korisnike kroz poslovanje međunarodnih platformi.
Da li rast Bitkoina znači da će rasti i druge kriptovalute?
Ne nužno. Rast Bitkoina često pozitivno utiče na tržišni sentiment, ali svaka kriptovaluta ima sopstvene rizike, ponudu, potražnju i faktore koji utiču na cenu.
Koja je razlika između Eterijuma i stejblkoina?
Eterijum je promenljiva digitalna imovina i osnova blockchain mreže za pametne ugovore, dok stejblkoini nastoje da održavaju stabilnu vrednost vezanu za dolar, evro ili drugu referentnu imovinu.
Zaključak: Bitkoin, Eterijum i regulativa oblikuju kripto tržište
Jul 2026. pokazao je da se težište razgovora o kriptovalutama sve više pomera sa pitanja „koliko digitalna imovina vredi“ na pitanje „pod kojim pravilima može da se izdaje, čuva i razmenjuje“.
Evropska unija završila je prelazak na jedinstven MiCA režim i postavila stroža pravila za pružaoce usluga i izdavaoce stejblkoina. Sjedinjene Američke Države, sa druge strane, i dalje pokušavaju da postignu politički dogovor o sveobuhvatnom zakonu za tržište digitalne imovine.
Istovremeno, Bitkoin i Eterijum pokazali su da tržište može da raste čak i kada regulatorna neizvesnost nije rešena.
Za korisnike u Srbiji razumevanje međunarodnih promena ima praktičan značaj. Odluke evropskih i američkih regulatora utiču na dostupnost digitalne imovine, poslovanje globalnih platformi, institucionalne tokove kapitala i dugoročni razvoj čitave industrije.
Srbija je svoj regulatorni okvir za digitalnu imovinu uspostavila još 2020. godine. Korisnicima je zato omogućeno da usluge kupovine, prodaje i razmene kriptovaluta koriste preko domaćih regulisanih pružalaca, među kojima je i Crypto12.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicioni savet. Digitalna imovina je rizična i njena vrednost može značajno da varira.
Bogdan Vujović
Brand ambasador, Crypto12