Prodaja Bitcoina od strane Nemačke u proteklih nekoliko nedelja glavna je vest na kripto tržištu. Nemačka, vodeća ekonomija Evrope i treća ekonomija sveta masovno naizgled bez ikakve strategije prodaje Bitcoin što je posledično dovelo do rapidnog pada cene Bitcoina (o čemu smo već pisali).
U isto vreme, veliki institucionalni investitori kupuju sve veće količine Bitcoina, dok i priliv novca u Bitcoin ETF raste.
Prodaja Bitcoina od strane Nemačke izazvala je kritike Joane Cotar, poslanice nemačkog Bundestaga koja je pozvala vladu da razvije sveobuhvatnu strategiju za Bitcoin umesto da ga na brzinu i bez plana prodaje. Ona dalje tvrdi da Bitcoin nudi priliku za diversifikaciju državne imovine i smanjenje rizika povezanih sa tradicionalnim investicijama. Pored toga, istakla je da deflatorna priroda Bitcoina predstavlja odličnu zaštitu od inflacije i devalvacije valute.
Nas danas neće previše zanimati koliko je tačno Bitcoina do sada prodato, niti za koju sumu, da li su prodaje išle preko Coinbase, Krakena ili neke treće menjačnice, na koje wallet-e je Nemačka prebacila Bitcoin itd., već ćemo postaviti pitanje da li je mudro za jednu državu (pogotovo ako je ona treća ekonomija sveta koja je ušla u recesiju) da u svetlu geopolitičkih zbivanja, inflacije i nesigurnosti na svetskim tržištima prodaje Bitcoin. Prisetimo se da je Bitcoin jedina imovina čija je količina definitivno ograničena, koja se ne može konfiskovati, gde se transakcije ne mogu blokirati. Ukratko, Bitcoin je jedini asset gde je držalac istovremeno banka, platni sistem i valuta. No, krenimo ispočetka.
Prodaja Bitcoina od strane Nemačke – kako je sve počelo?
Nemačka vlada je na ime zaplene od operatera sajta za piratske filmove stekla pozamašnu sumu Bitcoina koje je iz određenih razloga odlučila baš sada da proda za novac.
Radi sprečavanja bilo kakve zabune ili rađanja sumnje da se kripto koristi pretežno za kriminalne aktivnosti, napominjemo da se sva imovina lica protiv kojih je doneta pravnosnažna osuđujuća presuda, a koje je stečena izvršenjem krivičnih dela oduzima, bilo da je u pitanju novac, pokretne i nepokretne stvari, pa i kripto. Dakle, proglasiti kripto za sredstvo kriminalaca usled činjenice da je neko kriptom platio za narkotike, kradenu ili piratsku robu je isto kao i reći da je dolar loš jer je ubedljivo najkorišćenija valuta na svetu, te se posledično mora koristiti (i koristi se) i u kriminalnim aktivnostima.
Situacija da države poseduju značajne količine Bitcoina nije novost. Naime, procena je da je oko 600.000 Bitcoina u vlasništvu država, što čini 2,8% ukupne količine u opticaju. Tako, SAD predvode listu sa 215.000 Bitcoina, Kina je na drugom mestu sa 190.000. Na trećem mestu se nalazi UK sa 61,000 Bitcoina, Nemačka na četvrtom (trenutna količina Bitcoina nije poznata usled prodaje), a peta je Ukrajina sa 46.000 Bitcoina, od čega je značajan deo dobijen na ime donacija. Zarad potpune transparentnosti, većina ovih država je stekla Bitcoin (ali i druge oblike kripta) na ime zaplene u krivičnim postupcima, a ne kao promišljen i vizionarski vid investiranja.
El Salvador
Ipak, čini se da postoje i one države koje imaju bullish stav prema kriptu. Jedna od prvih je El Salvador koji ne samo da poseduje 5.700 Bitcoina i koji koristi snagu vulkana za ekološko rudarenje Bitcoina, već je 2021. godine usvojio Bitcoin kao zvaničnu valutu. Glavni razlog je bila činjenica da dosta građana El Salvadora radi u inostranstvu (pretežno u SAD) i da redovno šalje novac svojoj porodici (doznake čine skoro trećinu BDP-a El Salvadora) pri čemu im finansijske institucije naplaćuju visoke provizije. Sa Bitcoinom ne samo da je problem doznaka rešen, nego je i sama država 2021. godine počela aktivno da radi na kupovini Bitcoina državnim parama. Ukoliko znamo da je prosečna cena sticanja Bitcoina bila 44.000 dolara, a da je vrednost Bitcoina u momentu pisanja ovog članka 62.000 dolara, jasno je da je realizovan odličan povrat na uloženo. Imajući u vidu da države po pravilu nisu najbolji investitori, čini se da je strategija El Salvadora već počela da daje rezultate. Kuriozitet je da je moguće dobiti i državljanstvo ukoliko posedujete 3 Bitcoina.
Verovatno će proći još neko vreme dok Bitcoin ne počne da se pojavljuje na bilansima država. Zasigurno će tada vrednost Bitcoina biti osetno veća. Postavlja se pitanje zašto bi neka država ili kompanija bila zainteresovana da novac koji poseduje iskoristi za ulaganju u Bitcoin? Najočigledniji odgovor bi bila inflacija koja se kreće u efektivnom iznosu od 5% do 10%. S druge strane, prosečni godišnji rast Bitcoina u proteklih 15 godina iznosio je 53%.
Poređenja radi, S&P 500 indeks je u zadnjih 10 godina kumulativno (ukupno) porastao za 180%. Dodajmo tome i da jedan dolar uložen u zlato pre 15 godina, danas vredi 2 dolara. U slučaju ulaganja jednog dolara u Bitcoin pre 15 godina, njegova vrednost danas iznosi 62.000 dolara. Zaključak o isplativosti ulaganja u Bitcoin u poređenju sa držanjem keša ili investiranjem u zlato u proteklih 15 godina se sam nameće.
Kako se od država ne može očekivati prevelika inovativnost i sklonost riziku, tu je privatni sektor. Prva kompanija čijim se akcijama trguje na berzi koja je odlučila da sav slobodan novac uloži u Bitcoin je Micro Strategy, kompanija specijalizovana za business intelligence. Tako, Micro Strategy trenutno poseduje 226.000 Bitcoina. Da bi došao do ove impozantne brojke, Micro Strategy je morao i da pozajmi značajnu sumu novca kao i da proda akcije kako bi izvršio kupovine Bitcoina u vrednosti od 7,5 milijardi dolara sa prosečnom cenom sticanja od 35.000 dolara.
Ono što je posebno zanimljivo je da je trenutna vrednost kompanije na berzi 23 milijarde dolara, dok je vrednost Bitcoina koji drže 14 milijardi dolara. Takođe, cena akcija Micro Strategy je u protekle 4 godine imala veći rast od cene samog Bitcoina. Šta će se desiti kada vrednost Bitcoina koji drže postane veća od tržišne kapitalizacije samog držaoca?! Da li će se valuacija Micro Strategy i drugih držalaca Bitcoina moći vršiti na tradicionalan način gde je akcenat na novčanim tokovima? Kako pomiriti činjenicu da vrednost Bitcoina kompanije raste brže od prihoda, pri čemu sam Bitcoin nema nikakve veze sa osnovnim biznisom? Čini se da ova i druga pitanja ostaju enigma za ekonomsku nauku. Usled značaja i zanimljivosti teme, slučaj Micro Strategy će biti obrađen u zasebnom članku.
Široj javnosti svakako najpoznatija javna kompanija koja poseduje Bitcoin je Tesla koja trenutno drži 10.500 Bitcoina. Kada su u pitanju privatne kompanije koje ulažu u Bitcoin (i koje nemaju obavezu javnog saopštavanja svojih ulaganja), njihov broj bez sumnje raste. Neki kupuju direktno, neki ulažu u ETF. Da li će Bitcoin postati novi treasury standard država i kompanija ili ne, vreme će pokazati. Ono što je sigurno, to je da interesovanje za Bitcoinom samo raste. Baš kao i adopcija. I to primarno od strane institucija.
Da li je ovo pametna odluka Nemačke?
Na kraju, umesto samonametnutog zaključka, ostavljamo čitaocima da se zapitaju da li je u vreme kada se najveći investitori na svetu utrkuju ko će nabaviti veće količine Bitcoina najmudrija odluka vlade jedne države (koja nije stekla Bitkoine kupovinom, već zaplenom) da ih proda u ovom momentu bez ikakve strategije i plana. I to da ih proda za novac koji se može kreirati klikom dugmeta. Možda ipak odluka Nemačke da plaća gas po 4 puta višim cenama i nije jedina iracionalna ekonomska odluka koju su doneli u zadnje vreme.
Autor teksta: Bogdan Vujović, brend ambasador Crypto12
