Inflacija smanjuje vrednost novca i ugrožava konkurentnost firmi. Saznajte kako se možete boriti Bitkoinom protiv inflacije i uvećati kapital vaše kompanije.
Inflacija je pojava koju svi osećamo, bilo da kupujemo namirnice u prodavnici ili vodimo kompaniju. U najprostijem smislu, inflacija označava pad kupovne moći novca, odnosno, danas za isti iznos možemo da kupimo manje nego što smo mogli prošle godine. I dok se o inflaciji najčešće govori u kontekstu svakodnevnog života građana, kompanije su podjednako pogođene, često i više, jer upravljaju znatno većim iznosima kapitala.
Sistem u kojem živimo bazira se na principu kontrolisane inflacije, gde se smatra poželjnim da vrednost novca opada po stopi od 2-3% godišnje. Cilj centralnih banaka je da stimulišu potrošnju i investicije, a ne štednju. Međutim, za kompanije, ovaj „poželjni“ sistem znači da njihov novac gubi vrednost čim ostane neaktiviran.
Zapravo, kada se uzme u obzir šira slika, pravi trošak kapitala za svaku kompaniju je mnogo veći od tih 2-3%. To se jasno vidi kroz S&P 500 indeks (indeks 500 najboljih američkih kompanija koji predstavlja benchmark američke ekonomije) koji istorijski beleži prosečan rast od oko 10% godišnje. Drugim rečima, ako kompanija drži sredstva neaktivna, ona ne gubi samo 3% godišnje zbog inflacije, već propušta potencijalni prinos od 10%, što predstavlja realni oportunitetni trošak.
Zato danas više nije dovoljno „držati novac na sigurnom“ jer to sigurno mesto, kao što je bankovni račun, u realnosti obezvređuje novac i time umanjuje konkurentsku sposobnost firme. Kompanije moraju da pronađu način da plasiraju svoj višak likvidnosti i tako zaštite, a realno i uvećaju vrednost svog kapitala.
Gde kompanije mogu da plasiraju svoj raspoloživ kapital?
Opcije su brojne i svaka nosi svoj stepen rizika i povrata:
1. Obveznice i depoziti sa kamatom – Niskorizični, ali često sa prinosima ispod stope inflacije.
2. Akcije – Tradicionalni način ulaganja, koji može doneti solidne prinose, ali uz izloženost tržišnim oscilacijama.
3. Investicije u sopstveni rast – Razvoj novih proizvoda, širenje na nova tržišta ili zapošljavanje, što dugoročno može doneti veću vrednost.
4. Venture kapital i startapi – Visokorizične, ali potencijalno izuzetno isplative opcije gde kompanija investira u razvoj drugih perspektivnih kompanija.
5. Digitalna imovina – Sve više kompanija istražuje mogućnosti koje nudi svet kriptovaluta.
Upravo u ovoj poslednjoj kategoriji dominira Bitkoin.
Zašto baš Bitkoin i kako Bitkoinom protiv inflacije?
Bitkoin je jedini digitalni asset sa unapred poznatom i ograničenom količinom – tačno 21 milion jedinica. Nema centralne banke koja može „odštampati još“ kao što je to slučaj sa svim postojećim valutama. Ova osobina ga čini superiornim u odnosu na sve druge oblike imovine i samu inflaciju.
U poslednjih desetak godina, Bitkoin beleži prosečan godišnji rast od oko 60%, što ga čini najbrže rastućom imovinom na svetu. Naravno, volatilnost postoji, ali kada se posmatra dugoročnije, Bitkoin konzistentno nadmašuje sve ostale investicione klase. I to sa velikom razlikom.
Ne čudi zato što sve veći broj kompanija uključuje Bitkoin u svoju treasury strategiju. Među najpoznatijim primerima su MicroStrategy, Tesla i Meta Planet, ali i sve više manjih firmi i fondova odlučuje da deo svoje likvidnosti konvertuje u ovu digitalnu imovinu. Bitkoin nije samo zaštita od inflacije – on je globalno prenosiva, necenzurisana imovina koju vam niko ne može oduzeti. Da, milijardu dolara vrednosti Bitkoina zaista možete poslati s jednog kraja sveta na drugi za svega nekoliko minuta uz trošak od nekolika dolara. Takođe, podsetimo se da je novac na računu, kao i bilo koji drugi finansijski instrument koji se nalazi u nekakvom centralnom registru lako zaplenjiv.
Za kompanije koje posluju u ekonomijama koje su podložne valutnim nestabilnostima, političkim rizicima ili strogim bankarskim kontrolama, Bitkoin predstavlja pravu strategijsku rezervu vrednosti. Stoga i ne čudi da rastući broj država različitog stepena razvoja čuva vrednost upravo u Bitkoinu. Od SAD, UAE, pa do Pakistana i Butana.
Zaključak
U vremenu kada novac iz godine u godinu gubi vrednost, kompanije koje žele da ostanu konkurentne ne mogu sebi da dozvole luksuz pasivne likvidnosti. Svaki dinar ili evro koji stoji na računu, a ne generiše prinos, zapravo vremenom gubi svoju vrednost što kompanije košta. Ilustracije radi, 1.000 dinara u Srbiji pri zvaničnoj stopi inflacije od 4% kumulativno za 10 godina predstavlja gubitak od 335 dinara, što znači da nekadašnjih 1.000 dinara nakon 10 godina kupuje za 665 dinara.
S druge strane, Bitkoin kao imovina koja:
· ima ograničenu količinu,
· beleži dugoročan rast,
· ne može biti oduzeta ili zamrznuta,
· i koja postaje sve šire prihvaćena u korporativnom i institucionalnom svetu (Bitkoin je deo Wall Street-a plus sve veći broj država i kompanija ulaže u Bitkoin),
predstavlja ozbiljnu alternativu za sve firme koje žele da svoj kapital ne samo očuvaju, već i uvećaju.
U svetu koji se ubrzano menja, vreme je da se menja i način na koji razmišljamo o vrednosti i sigurnosti.
Bitkoin je možda rizičan, ali pasivnost i inflacija su sigurni gubici. A Bitkoin istorijski gledano pobeđuje inflaciju i sve ostale imovinske oblike.
Bogdan Vujović
Pravni savetnik & brend ambasador
Crypto12
