Retko koji događaj u svetu kripta je izazvao toliku pažnju kao odobrenje Bitcoin spot ETF-a koje se desilo u januaru ove godine. Nakon 10 godina od prve aplikacije, 11 podnosilaca zahteva predvođenih BlackRock-om, najvećim svetskim asset menadžerom je dobilo odobrenje da javnosti ponudi regulisani finansijski proizvod izdat na osnovu Bitcoina. Prašina se još nije ni slegla, a već je odobren Ethereum spot ETF. Šta ovakve vesti i ETF odobrenje znače za kripto?
Ukratko, to znači da je kripto postao deo Wall Street-a i da će svi institucionalni investitori poput banaka, investicionih i penzionih fondova, osiguravajućih društava imati mogućnost da u svoj portfolio uvrste Bitcoin i Ether. Drugim rečima, ETF odobrenje čini da životne ušteđevine i penzije američkih radnika mogu da se ulažu u Bitcoin i Ether. No, pre nego što sagledamo sve posledice ovih događaja, nije na odmet podsetiti se nekih osnovnih termina.
Bitcoin je digitalna, decentralizovana kriptovaluta. Omogućava brz, anoniman i transparentan prenos vrednosti između pojedinaca. Njegova količina je ograničena na 21 milion jedinica i nastaje u procesu zvanom rudarenje. Bitcoin je i osmišljen kako bi rešio problem dvostruke potrošnje digitalne valute i delovao kao registar svih transakcija unutar mreže. Svaka osoba koja vrši transakciju Bitcoinom deluje kao čvor u mreži, registrujući transakciju na Bitcoin blokčejnu. Ovo ga čini decentralizovanim, jer nije potrebno centralno ovlašćenje da bi transakcija bila zabeležena, već to može učiniti svaki član mreže ako je prethodno ostvaren konsenzus da se ta transakcija i desila, čime se efektivno neutrališe potreba za posrednikom.
Cena Bitcoina u realnom vremenu
Zapravo, Bitcoin je istovremeno banka, valuta i platni sistem. Radi stavljanja u adekvatnu perspektivu, Bitcoin je istovremeno J.P. Morgan, dolar i SWIFT.
Ethereum je javna distribuirana softverska platforma otvorenog koda zasnovana na blokčejn tehnologiji, koja dozvoljava programerima da grade i razvijaju decentralizovane aplikacije. Suštinski, Ethereum je preuzeo tehnologiju koja stoji iza Bitcoina i znatno proširio njene mogućnosti. To je čitava mreža, sa sopstvenim pretraživačem, programskim jezikom (Solidity) i platnim sistemom (Ether) koja korisnicima omogućava kreiranje decentralizovanih aplikacija na sopstvenom blokčejnu.
ETF odobrenje – spot ETF
I konačno šta je to spot ETF? To je finansijski proizvod koji će pratiti određeni indeks, sektor, robu ili drugu imovinu i koji se može kupiti ili prodati na berzi na isti način kao i obične akcije. ETF može biti strukturiran tako da prati bilo šta, od cene pojedinačne robe do velike i raznovrsne kolekcije akcija i drugih finansijskih instrumenata. Glavni uslov postojanja spot ETF-a je da je izdavalac ETF-a prethodno stekao imovinu na osnovu koga je izdat ETF (tzv. underlying asset), u ovom slučaju Bitcoin ili Ether.
Zašto je ETF odobrenje bitno?
Radoznali čitalac u ovoj fazi sigurno može postaviti pitanje zašto je ETF odobrenje bitno kad je i do sada bilo moguće ulagati u Bitcoin ili Ether najčešće direktnom kupovinom? Naime, u većini jurisdikcija fizička lica su bez ikakvih problema mogla da kupuju Bitcoin i Ether, najčešće preko regulisanih kripto menjačnica ili direktno u peer to peer transakcijama. Ipak, podsetimo se da ukoliko odlučimo da ne držimo svoj kripto na menjačnici, onda ga moramo držati na novčaniku čije privatne ključeve smo dužni da čuvamo. U slučaju gubitka ključeva, pristup kriptu je trajno izgubljen, a to je činjenica koja se ne dopada većini ljudi, a posebno kompanijama koje pored držanja imaju i obaveze izveštavanja o kriptu koji poseduju. S druge strane ulazak institucionalnih investitora u kripto do sada nije bio moguć iz najmanje 2 razloga. Prvi, je da institucionalni investitori (kao i oni koji upravljaju njihovim novcem) po pravilu ne mogu ulagati u kriptovalute, direktno ili indirektno bez odgovarajućeg pravnog okvira. A regulisani finansijski proizvodi poput ETF-a odobrenog od strane SEC-a ispunjavaju taj uslov. Drugo, institucionalni investitori imaju problem sa čuvanjem kriptovaluta usled tehničkih rizika koji žele da prepuste profesionalcu. Dolaskom ETF-a i ovaj problem je rešen, te custody za izdavaoce ETF-ova vrše specijalizovani pružaoci za custody digitalne imovine.
Jako je bitno istaći činjenicu da prilikom kupovine Bitcoin ili Ethereum ETF-a, investitor nijednog momenta ne drži sam tzv. underlying asset, odnosno Bitcoin ili Ether, već samo poseduje ETF – regulisani finansijski instrument koji je izdala finansijska institucija poput BlackRock-a. Drugim rečima, BlackRock je kupio određenu količinu Bitcoina ili Ethera koju drže ovlašćeni pružaoci custody usluga (najčešće u cold wallet-ima) i na osnovu njih je izdao ETF. Na ovaj način investitori imaju izloženost prema Bitcoinu ili Etheru što znači da će u slučaju rasta njihove cene moći da ostvare kapitalnu dobit prodajom ETF-a.
Zanimljivo je da je BlackRock ETF-u trebalo svega 7 nedelja da dođe do priliva od 10 milijardi dolara, čime je postao najbrži ETF u istoriji koji je dostigao tu cifru. Poređenja radi, ETF-u izdatom na osnovu zlata je trebalo preko 2 godine da dođe do 10 milijardi. Stoga nije neopravdano očekivati da sa trenutnih 60 milijardi dolara, Bitcoin ETF u bliskoj budućnosti nadmaši 100 milijardi dolara u ETF-ovima izdatim na osnovu zlata. Radi stavljanja u perspektivu, ukupna tržišna kapitalizacija Bitcoina iznosi oko 1,4 triliona dolara, dok je tržišna kapitalizacija zlata preko 10 puta veća i iznosi 16 triliona. Čini se da je u doba uspostavljanja digitalne ekonomije, digitalno zlato kao superiorniji asset na putu da višestruko nadmaši fizičko zlato.
Kao šlag na tortu dodajmo i činjenicu da se kampanja za američke predsedničke izbore zahuktava i da je prvi put jedna od tema koja potencijalno preti da odluči ishod ni manje ni više nego kripto. Tako, bivši predsednik Amerike, Donald Tramp pompezno najavljuje da će ukoliko opet bude izabran, učiniti da SAD budu globalni lider u domenu kripta i blokčejna (što sada svakako nisu), kao i da će omogućiti građanima SAD da rade self-custody. Takođe, Tramp ponosno ističe da nikad neće dozvoliti da FED uvede CBDC jer smatra da bi to narušilo slobode američkog naroda zajemčene najdugovečnijim ustavom u istoriji – ustavom SAD iz 1787.
S druge strane, iako je Bajdenova administracija većinu vremena bila negativno nastrojena prema kriptu, u prilog čemu svedoče procesi protiv Binanca, Coinbase, nedonošenje uniformne regulative (poput one kakva postoji u EU – Markets in Crypto Assets Regulation), čini se da radi brzih političkih poena menja ploču pred izbore nadajući se glasovima kripto zajednice. Možda su odluke da se odobre Bitcoin i Ethereum ETF upravo posledica takve odluke, a ne dalekovida kripto nacionalna strategija.
Da li će ETF odobrenje Bitcoina i Ethera uticati na povećanje cene? Verovatno da hoće, kao što će i povećati direktan priliv novca u sam Bitcoin i Ether. Ipak, odobrenje ETF-ova je početak mnogo značajnijeg poglavlja u istoriji finansija, a to je zvaničan i definitivan ulazak kripta u finansijske tokove. Možda se izjava čuvenog investitora Kevina O“Lirija da će kripto postati 12 sektor S&P 500 indeksa trenutno ne čini ni najmanje neizvesnom, a kamoli čudnom.
Autor teksta: Bogdan Vujović, brend ambasador Crypto12