Polako, ali sigurno bliiži se 20. januar, dan inauguracije Donalda Trampa i stupanje na dužnost nove administracije. Oči čitavog sveta su uperene u to šta će Donald Tramp reći i uraditi u prvih nekoliko dana. Od okončanja ratova u Ukrajini i Gazi, pa do preuzimanja Grenlanda, Panamskog kanala, čak i same Kanade! I privreda iščekuje rast, primarno kroz smanjenje poreza i regulatornih nameta. Ipak, za razliku od svih dosadašnih inauguracija (koje su same po sebi značajan događaj imajući u vidu značaj SAD i ustavnih ovlašćenja koje predsednik ima), ova su jedinstvena po još jednome. Naime, nikada u istoriji kriptovaluta jedan događa nije bio toliko iščekivan kao 20 januar. U nastavku članka ćemo pokušati da analiziramo situaciju i da vidimo zašto je pobeda Trampa možda i najznačaniji događaj u dosadašnjoj istoriji kripta.
Sećamo se da je svega 2 nedelje nakon neuspešnog atentata, Tramp na Bitkoin konferenciji izjavio da će SAD postati kripto i Bitkoin prestonica sveta, da Vlada SAD nikada neće prodati nijedan Bitkoin, da će se doneti pro-kripto regulativa i najznačajnije od svega da će SAD formirati Bitkoin strateške rezerve, po uzoru na postojeće rezerve zlata i nafte. Činjenica je da je pro-kripto politika imala značajan rezultat na Trampovu pobedu, posebno imajući u vidu da je kripto populacija mlađa, tehnološki pismena, urbanija i po definicija uvek bila naklonjenija demokratama. Pored toga, značajan broj ljudi na ključnim pozicijama u administraciji je pro-biznis i otvoreno pro-kripto. Od Elona Maska, Viveka Ramasvanija, J.D. Vensa, Skota Besenta (ministra finansija), Pola Atkinsa koji će biti na čelu SEC-a i naravno RFK-a. Prevelika obećanja, a još veća iščekivanja. Ukratko, svi sastojci za najveći bull run u istoriji kripta su tu! Ipak, ako se nešto čini previše izvesnim, da li uvek bude baš tako?
Ukratko, istorija nas uči da ukoliko se neki događaj na tržištu očekuje od strane većine, obično po pravilu ne bude tako. Zašto? Prvi i osnovni razlog je da su očekivanja već uračunata u cenu što znači da je veliki deo investitora zauzeo long pozicije i da se faktički kladi da će se to desiti. Ipak, bez želje da ulazimo u trejding analize (posebno one kratkoročne poput toga kakva su istorijski gledano cenovna kretanja u januaru, februaru, koliko je prošlo od Bitkoin halvinga itd.), ovde ćemo pokušati da analiziramo jedno drugačije stanovište. A to je da pobedom Trampa ulazimo na novoistraženo područje gde tržište ne možemo posmatrati kroz postojeću prizmu, već da smo ušli na dosad nepoznatu teritoriju gde su stvari suštinski drugačije. Nekoliko je razloga za ovakve tvrdnje.
ETF – ulazak Wall Street-a u kripto
Prvi, se desio januara 2024. godine kada su odobreni Bitkoin ETF-ovi. Na ovaj način je Wall Street-u i kapitalu institucionalnih investitora dozvoljeno da ulažu u Bitkoin što ranije nije bilo
moguće. O uspehu Bitkoin ETF-a najbolje svedoče podaci da je u pitanju najbrže rastući ETF u istoriji, kao i da je BlackRock Bitkoin ETF za manje od godinu dana prikupio više sredstava nego BlackRock Gold ETF koji postoji 20 godina. U julu 2024. godine je odobren i Ethereum ETF, a neko vreme se sve glasnije govori i o Solana i XRP ETF-u.
Bitkoin kao deo treasury strategije kompanija
Drugi razlog bi bio da je sve veći broj kompanija koji su počele da kupuju Bitkoin kao deo treasury strategije koja ima za cilj očuvanje vrednosti kapitala. Treasury strategija ima 2 komponente. Prva je da ima za cilj da pobedi trošak inflacije koji se najčešće izražava CPI indeksom (čija opravdanost je tema za sebe). Drugi i ambiciozniji je da se pobedi S&P 500 indeks koji predstavlja benchmark američke ekonomije i koji iznosi u proseku 10% godišnje. To znači da je potrebno da se na tržištu napravi preko 10% godišnje da bi se pobedio S&P 500. Statistički, jako mali broj kompanija (posebno javnih) uspeva da raste više od 10% godišnje. Ukoliko pogledamo prosečan rast Bitkoina u poslednjih 10 godina, on iznosi 100%! Jasno je zašto je sve veći broj kompanija prepoznao Bitkoin kao sredstvo očuvanja vrednosti kapitala. Jednostavno, nijedan drugi imovinski oblik ne raste toliko brzo. Dobro, možda akcije NVIDIA, ali samo u poslednjih 5 godina. Na 10 godina je Bitkoin superiorniji i od same NVIDIA, kompanije koja je najbolje pozicionirana da predvodi AI revoluciju. Toliko o finansijskoj snazi Bitkoin mreže, ali i istorijskim performansama. Argument koji Bitkoin maksiji često koriste (jer je tačan) je taj da ne postoji momenat u vremenu u kome je neko ušao u Bitkoin (nevezano za tadašnju cenu), a da za najviše 4 godine nije bio u plusu.
Bitkoin strateške rezerve
Razlog koji najviše zavisi od samog Trampa je formiranje Bitkoin strateških rezervi. Sam predsednik Tramp je čak i nakon pobede, ponovio da ostaje posvećen formiranju rezervi. To bi značilo da Vlada SAD kupuje određenu količinu Bitkoina iz nekoliko razloga. Prvi je da bi se zaradilo na rastu vrednosti Bitkoina koji se očekuje usled ograničene količine Bitkoina s jedne strane i sve veće količine dolara sa druge strane. Do sada je odnos uvek išao u jednom smeru. Bitkoin vrednost gore, dolar vrdnost dole. Zanimljivo je da je i sam Tramp spomenuo da je Bitkoin jedno od rešenja za američki dug koji je prešao vrtoglavih 36 hiljada milijardi dolara! Nestvarna cifra. Radi stavljanja u perspektivu, to je trećina vrednosti svih proizvoda i usluga koje se na planeti proizvedu za godinu dana! Na koji način će Bitkoin doprineti rešavanju duga SAD, ostaje da se vidi.
Drugi i možda još bitniji razlog je da ukoliko pođemo od premise da će Bitkoin mreža igrati ključnu ulogu u digitalnoj ekonomiji u kojoj će dominirati kriptovalute i digitalne valute centralnih banaka, onda SAD kao svetska supersila žele da zadrže/održe dominantnu ulogu. Ukoliko se vratimo 80 godina u prošlost, možemo videti da su SAD prvo akumulirale ogromnu količinu zlata, pa je tek onda došlo do čuvenog Breton-Vuds sporazuma 1944. godine kojim
je dolar postao svetska valuta broj 1. Dolar je u fiksnom iznosu bio vezan za zlato, a sve ostale valute su bile vezane za dolar. Da li je formiranje Bitkoin strateških rezervi korak ka formiranju novog finansijskog poretka u kome će Bitkoin kao dokazano superiorniji asset u odnosu na zlato biti korišćen kao što je zlato bilo korišćeno vekovima, sve do ukidanja zlatnog standarda 1971. godine ostaje da vidimo. Ipak, imajući u vidu da SAD već kontrolišu 38% procesorske snage Bitkoin mreže uz činjenicu da je većina Bitkoina u posedu američkih kompanija (od ETF-ova do Micro Strategy kao najvećeg korporativnog držaoca Bitkoina, do Coinbase kao najveće kripto berze u SAD), čini se da su SAD već sada najbolje pozicionirane da vode u Bitkoin trci naoružanja. Možda stoga i ne čude previše izjave da je Bitkoin postao pitanje nacionalne bezbednosti SAD uz sada već poznate floskule da SAD mora da dominira Bitkoin i kripto svetom, jer ako SAD ne budu globalni lider, hoće Kina i Rusija.
U slučaju da se SAD odluče da zaista formiraju Bitkoin strateške rezerve, jasno je da će i druge države biti prisiljene da prate. Razlog? Pa niko ne želi da ima lošiju startnu poziciju u novoj digitalnoj ekonomiji. Odnosno, zašto države i danas imaju zlatne rezerve. Iz razloga hedžovanja primarno.
Kripto regulativa
Veoma bitno obećanje je i donošenje pro-kripto regulative u SAD sa posebnim akcentom na stabilnim koinima. Dok EU već godinama ima sveobuhvatnu kripto regulativu poznatiju pod nazivom MiCA (Markets in Crypto Assets Directive) koja se već u praksi pokazala nepotrebno opterećujućom i koja umesto da privlači perspektivne kripto projekte, zapravo ih tera, čini se da će se istorija opet ponoviti. Naime, čuvena krilatica da SAD inovira, EU regulira, a Azija kopira izgleda da je tačna i u slučaju kripta. Ukoliko Trampova administracija iskoristi priliku da donese povoljnu kripto regulativu (a svi su izgledi da hoće), čini se da će pored najrazvijenijeg tržišta kapitala, SAD postati opet i kripto prestonica sveta, čime će Evropi pored energenata, carina, trke u naoružanju biti zadan još jedan udarac.
Zaključak
Iz navedenih razloga, smatramo da ima osnova tvrditi da je pobeda Trampa katalizator ne samo najvećeg bull run u istoriji kripta, već i ulazak u kvalitativno novo doba za kripto. U doba gde je kripto postao deo strateških rezervi država, gde se kripto koristi kao deo treasury strategije kompanija, gde je kripto globalno prihvaćena i zakonski regulisana kategorija i gde je investiran novac institucionalnih investitora.
Čini se da analizirani razlozi jasno govore u prilog tome da pobedom Trampa (iako to naravno nije jedini razlog) ulazimo u doba koje je bitno drugačije od svega što se do sada dešavalo u svetu kripta. Šta je trenutno najveći rizik? Ukoliko Tramp ne ispuni obećanja. Poprilično opasno bi bilo i da ih naposletku ispuni, ali ne na način kako to tržište očekuje, što je zapravo
i najizgledniji scenario. Ipak, mišljenja smo da iako bi navedeno sigurno negativno uticalo na tržište na kratak rok, na dugi rok se ne bi ništa bitno promenilo usled kašnjenja ili neispunjavanja obećanja od strane Trampa. Možda Amerika na kraju krajeva i ne mora da vodi novi finansijski poredak zasnovan na Bitkoinu i kriptu. Sigurno među zemljama BRICS-a ima onih koji bi rado videli leđa Americi i finansijskom sistemu zasnovanom na dolaru.
Bogdan Vujović
Legal Advisor & Brand Ambassador
Crypto12
